Biografija
преглед
биографија

 

 

 

Проф. др Александар Кадијевић
 секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске,
уредник Зборника Матице српске за ликовне уметности

Рођен у Београду 24. марта 1963. Дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду 1987. са просечном оценом 9,64 (дипломски 10). За примарну област стручног и научног рада одабрао историју архитектуре деветнаестог и двадесетог века. Магистарски рад „Живот и дело архитекте Момира Коруновића (1883-1969)” одбранио 1991, а докторски рад „Једaн век националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века)”, одбранио на матичном одељењу 1995. код ментора академика Војислава Кораћа и проф. Марице Шупут. Од 1989. год. запослен као асистент-приправник на предмету Историја архитектуре истог одељења, а од 1991. унапређен у асистента. У 1996. унапређен у доцента, а јула 2001. у ванредног професора. Од октобра 2003. врши функцију шефа Катедре за историју архитектуре истог одељења. У јуну 2006. реизабран у звање ванредног професора Филозофског факултета. У децембру 2006. постао редовни професор.
Од 1988. до јуна 2006. у земљи и иностранству (САД, Русији, Украјини, Немачкој, Румунији, Холандији, Грчкој, Словенији) објавио 166 радова, укључујући осам књига (четири самосталне и четири у коауторству). Учесник 30 научних скупова међународног и националног значаја. За штампу приредио постхумну монографију др Дивне Ђурић-Замоло о српским женама архитектима и Конзерваторски извештај архитекте Момира Коруновића о делатности на Косову и Метохији од 1912. до 1962. год.
По позиву предавао на School of Art History of St Andrews University (Scotland) у децембру 2000. Предавао и на Архитектонском факултету и Алтернативној академској мрежи у Београду. Сарађивао и на Факултету уметности у Приштини. Од децембра 2004. руководилац научних пројеката Идеје српске уметности двадесетог века (у Министарству науке и заштите животне средине Републике Србије) и Уметничка топографија градова у Матици српској. Сарадник Српског биографског речника Матице српске и члан међународног научног пројекта Темпус. Децембра 2005. изабран за руководиоца научног пројекта Програмске основе српске уметности двадесетог века у Министарству науке и заштите животне средине Републике Србије. Године 2006. изабран за уредника Зборника за ликовне уметности Матице српске и Секретара Одељења за ликовне уметности исте установе. Учествовао на више студијских боравака у Европи. Одржао више предавања у културним установама у Србији (Републичком заводу за заштиту споменика културе, Урбанистичком заводу, Музеју примењене уметности, Библиотеци града и Коларчевој задужбини у Београду, Музеју револуције у Новом Саду, Дому културе у Апатину, Народном музеју у Лесковцу, Урбанистичкој дирекцији у Нишу и др.)
Добитник награда за научну публицистику „Павле Васић” (1997), „Иницијал” (1997), годишње награде „УЛУПУДС-а” (2000), ?Салона архитектуре у Новом Саду” (2000), Велике награде „УЛУПУДС-а” (за 2003), Врховног савета Крима (за 2003), Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије за рад на пројекту Идеје српске уметности двадесетог века (2004), награде „Ранко Радовић” УЛУПУДС-а, Архитектонског факултета у Београду, ФТН-а Нови Сад, ИАУС-а, Задужбине „Коларац” и РТС-а за књигу Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век), Београд 2005. (2006).
Члан редакција часописа Наслеђе, Новопазарски зборник, Милешевски записи и Историја уметности. Председник Управног одбора Музеја примењене уметности у Београду. Рецензент више од двадесет научних монографија и ментор кандидатима на магистарским и докторским студијама на Филозофском факултету у Београду. Члан комисија за оцену и одбрану на различитим одељењима Филозофског факултета и катедрама Архитектонског факултета у Београду. Од 2003. ментор и испитивач на испиту за историчара уметности-конзерватора у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
 

Библиографија

  1. Likovi srpskih arhitekata: Dragiša Brašovan, IT Novine, Beograd 18.7.1988, 3.

  2. Beogradska arhitektonska hronika, Sinteza 79-82, Ljubljana 1988, 204-205.

  3. Dom beogradskih graditelja, in: 15. Salon arhitekture, Beograd 1989, 16-27 (koautori: D. Jovanović, G. Mitrović, D. Radovanović i M. Рurđević).

  4. Dragiša Brašovan (1887-1965), klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka, Moment 13, Beograd 1989, 87-94.

  5. Momir Korunović (1883-1969). Povodom dvadeset godina od smrti, Moment 16, Beograd 1989, 104-109.

  6. Elementi ekspresionizma u srpskoj arhitekturi između dva svetska rata, Moment 17, Beograd 1990, 90-100.

  7. Живот и дело архитекте Драгише Брашована (1887-1965), ГГБ XXXVII, Београд 1990, 141-173.

  8. Beogradska arhitektonska hronika, Sinteza 83-86, Ljubljana 1990, 222-225.

  9. Аrhitekt Јosif Нajman (1890-1951), Мoment 18, Beograd 1990, 100-106.

  10. Predlog za proglašenje za nacionalno kulturno dobro: kuća Momira Korunovića u Lamartinovoj 10 u Beogradu, Forum 1, Beograd 1990, 4.

  11. Tumač epohe: Paolo Portogezi, Kritička antologija, Moment 19, Beograd 1990, 101-102.

  12. Predlog za proglašenje za nacionalno kulturno dobro: vila Dušana Lazića na Dedinju, Forum 3, Beograd 1990, 4.

  13. Beogradska arhitektonska hronika, Sinteza 87-90, Ljubljana 1991, 227- 229.

  14. Život i delo arhitekte Momira Korunovića (1883-1969), magistarski rad odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 1991.

  15. Симетрија у новијој српској архитектури, ЗЛУ Матице српске 27-28, Нови Сад 1991-1992, 1-14 (коаутор: М. Ђурђевић).

  16. Рад архитекте Момира Коруновића у заштити споменика културе, Гласник ДКС 16, Београд 1992, 182-187.

  17. Beogradsko graditeljsko nasleđe. Sekcija fotografije ULUPUDS-a, Beograd 1992, 1-2.

  18. Predlog za proglašenje za nacionalno kulturno dobro: Eskontna banka u Beogradu, Forum 12, Beograd 1992, 8.

  19. Прилог познавању црквене архитектуре двадесетог века у околини Лесковца, Лесковачки зборник XXXIII, Лесковац 1993, 197-203.

  20. Simetrija u novijoj srpskoj arhitekturi, in: Simetrija – kultura i nauka (zbornik radova), Beograd 1993, 29-32 (koautor: M. Рurđević).

  21. Novosadski opus arhitekte Dragiše Brašovana, Projekat 1, Novi Sad 1993, 45-47.

  22. Tanurdžićeva palata u Novom Sadu. Prilog tumačenju arhitektonske morfologije, Projekat 2, Novi Sad 1993, 60-61.

  23. Naučno-nastavni rad na predmetima Konstruktivni sistemi i Prostorne strukture 1963-1993, in: 30 godina Konstruktivnih sistema i Prostornih struktura, Beograd 1993, 5-13 (koautori: D. Marić, Lj. Miletić-Abramović).

  24. Архитектура спомен-обележја на Зебрњаку, Врањски гласник XXVI-XXVII, Врање 1993/94, 153-163.

  25. Архитектура Патријаршијске зграде у Београду, Гласник ДКС 18, Београд 1994, 170-173.

  26. Схватање конструкције у новијој српској архитектури, Универзитетска мисао 2, Приштина 1994, 15-21.

  27. Saborna crkva u Banjaluci – zaboravljeno delo Dušana Živanovića, Likovni život 45/46, Zemun 1994, 77-78.

  28. Изложбе руских архитеката у Београду између два светска рата, in: Руска емиграција у српској култури XX века (зборник радова), књ. I, Београд 1994, 293- 301.

  29. Прилог проучавању дела архитекте Николе Краснова у Југославији (1922- 1939), Саопштења РЗЗЗСК XXVI, Београд 1994, 181-192.

  30. Допринос руских неимара - емиграната српској архитектури између два светска рата, in: Руси без Русије. Српски Руси, Београд 1994, 243-254.

  31. Николај Петрович Краснов (1864-1939), in: Руси без Русије. Српски Руси, Београд 1994, 273-275.

  32. Примери архитектуре српског националног стила у Врању између два светска рата, Врањски гласник XXVIII, Врање 1995, 67-80.

  33. Прилог проучавању архитектуре београдских Теразија, Гласник ДКС 19, Београд 1995, 222-225.

  34. Југословенски павиљон у Барселони 1929. године, Гласник ДКС 19, Београд 1995, 213- 216.

  35. Цркве архитекте Василија Андросова у Лесковцу и околини, Лесковачки зборник XXXV, Лесковац 1995, 75-79.

  36. Од Добровића до Ђокића: Алексеј Бркић, Знакови у камену. Српска модерна архитектура 1930-1980, Ликовни живот 51/52, Земун 1995, 91-92.

  37. Утврђење манастира Манасије у конзерваторско-рестаураторским замислима архитекте Момира Коруновића, in: Манастир Ресава. Историја и уметност, Деспотовац 1995, 219-226.

  38. Bobić Miloš, in: Saur Allgemeines Kunstler-lexikon, Band 11, Munchen-Leipzig 1995, 674.

  39. Архитекти научници у новијој српској архитектури, Флогистон 2, Београд 1995, 131-139.

  40. Архитектура Саборне цркве Св. Тројице у Бањалуци (1925-1941), Зборник за историју БиХ 1, Београд 1995, 237-243.

  41. O проучавању и вредновању градитељског наслеђа новијег доба у Новом Пазару, Новопазарски зборник 19, Нови Пазар 1995, 193-203.

  42. Породична кућа архитекте Момира Коруновића на београдском Неимару, ГГБ XLII, Београд 1995, 95-101.

  43. Jedan vek nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi (sredina XIX – sredina XX veka), doktorska disertacija, odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 1995.

  44. Арх. Момир Коруновић, пројектант зграде Митровачке гимназије, Сунчани сат 6, Сремска Митровица 1996, 195-203.

  45. Bogdanović Bogdan, Bogojević Ratomir, Bogunović Uglješa, in: Saur Allgemeines Kunstler-lexikon, Band 12, Munchen-Leipzig 1996, 247, 264, 272-273.

  46. Borisavljević Milutin, Borošić Đura, Brašovan Dragiša, in: Saur Allgemeines Kunstler-lexikon, Band 13, Munchen-Leipzig 1996, 61, 90, 665-666.

  47. Memory and Oblivion in Serbian Memorial Architecture between the two World wars, Society of the History of Art of Serbia, Belgrade-Amsterdam 1996, 1-6.

  48. Градитељство Лесковца и околине између два светска рата, Лесковац 1996 (коаутор С. Марковић).

  49. Rad arhitekte Milana Minića u Banji Koviljači (1922-1928), in: Strategija urbanizacije i razvoja banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije (zbornik radova), Sokobanja 1996, 86-92.

  50. Улога Тајфе Дамјанов у стварању националног стила у српској архитектури друге половине деветнаестог века, Лесковачки зборник XXXVI, Лесковац 1996, 329-340.

  51. Једна заборављена девастација у Јагодини, Гласник ДКС 20, Београд 1996, 184-186.

  52. Момир Коруновић, Београд 1996.

  53. Osvrt na pređeni put. Razgovor sa arh. Aleksandrom Đokićem, Likovni život 59/60, Zemun 1996, 93-98.

  54. Историја и архитектура Земунског моста Краља Александра И Карађорђевића, ПИНУС Записи 4, Београд 1996, 7-19.

  55. О грађи за проучавање дела жена архитеката са Београдског Универзитета од 1896. до 1940. године др Дивне Ђурић-Замоло, ПИНУС Записи 5, Београд 1996, 69-85.

  56. Туристички дом Сопоћани - заборављено остварење националног смера у раној српској послератној архитектури, Новопазарски зборник 20, Нови Пазар 1996, 121-129.

  57. Выставки русских архитекторов в Белграде между двума мировним войинами, in: Русская эмиграция в Югославии, Москва 1996, 270-278.

  58. Београдски опус архитекте Милана Минића (1889-1961), ГГБ XLIII, Београд 1996, 123-152.

  59. Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846-1996, I-II, Флогистон 5, Београд 1997, 279-281.

  60. Brkić Aleksej, in: Saur Allgemeines Kunstler-lexikon, Band 14, Munchen-Leipzig 1996, 283.

  61. Уметнички преглед, Милутиновић Драгутин, in: Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, 105-106, 511.

  62. О архитектури цркве Успења Богородице у Крагујевцу, остварењу српског градитељства друге половине XIX века, ПИНУС Записи 7, Београд 1997, 147-154.

  63. Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX - средина XX века), Београд 1997.

  64. О архитектури цркве Св. Илије на Лесковачком Хисару, Лесковачки зборник XXXVII, Лесковац 1997, 61-64.

  65. Градитељска делатност Момира Коруновића на Косову и Метохији (1912- 1962), Старине Косова и Метохије Х, Приштина 1997, 119-151.

  66. Проучавање доприноса руских емиграната српској архитектури двадесетог века, Гласник ДКС 21, Београд 1997, 177-178.

  67. Архитектура соколских домова Момира Коруновића у Босни и Херцеговини између два светска рата, Зборник за историју БиХ 2, Београд 1997, 303- 312.

  68. Прилог проучавању архитектуре цркве Св. Марка на београдском Ташмајдану, Наслеђе 1, Београд 1997, 75-80.

  69. Балканско градитељско наслеђе као инспирација српских неимара двадесетог века, Новопазарски зборник 21, Нови Пазар 1997, 75-91.

  70. Рад Николаја Краснова у Министарству грађевина Краљевине СХС/Југославије у Београду од 1922. до 1939. године, ГГБ XLIV, Београд 1997, 221-255.

  71. Bugarski Aleksandar, in: Saur Allgemeines Kunstler-Lexikon, Band 15, Munchen-Leipzig 1997, 75.

  72. Miloš R. Perović, Istorija moderne arhitekture. Koreni modernizma, Likovni život 71-72, Zemun 1997-1998, 106-107.

  73. Рад архитеката Јулијана Дјупона и Всеволда Татаринова у југоисточној Србији, Лесковачки зборник XXXVIII, Лесковац 1998, 137-142.

  74. Схватање хармоније у архитектури естетичара Милутина Борисављевића, Флогистон 7, Београд 1998, 279-291.

  75. The Architecture of Russian emigrants in Yugoslavia in the period between the world wars, Spatium 3, Belgrade 1998, 15-22 (koautor: M. Đurđević).

  76. Милан Минић и Пријепоље (градитељска делатност између два светска рата), Милешевски записи 3, Пријепоље 1998, 165-173.

  77. Прилог проучавању уметничких споменика у Полимљу. Научни скуп ?Пријепоље и околина. Историја уметности”, Гласник ДКС 22, Београд 1998, 139.

  78. Архитектура и урбанизам у Србији од 1854. до 1904. године, in: Наука и техника у Србији друге половине XIX века (зборник радова), Крагујевац 1998, 263- 284.

  79. О раду руског архитекте Сергеја Фармаковског у Рашкој и околини између два светска рата, Новопазарски зборник 22, Нови Пазар 1998, 131-140.

  80. Прилог историографији југословенске архитектуре: Предраг В. Милошевић, Архитектура у Краљевини Југославији. Сарајево 1918-1941, Србиње 1997, Новопазарски зборник 22, Нови Пазар 1998, 297-298.

  81. Echoes of Medieval Architecture in the Work of the Master Builder Andreja Damjanov, Zograf 27, Beograd 1998-1999, 167-176.

  82. Идеолошке и естетске основе успона европске монументалне архитектуре у четвртој деценији двадесетог века, Историјски часопис XLV-XLVI, Београд 1998-1999, 255-277.

  83. Рад архитекте Ивана Афанасјевича Рика у Југославији између два светска рата, Саопштења РЗЗЗСК XXX-XXXI, Београд 1998-1999, 233-237.

  84. Београдски период рада архитекте Виктора Викторовича Лукомског (1920-1946), ГГБ XLV-XLVI, Београд 1998-1999, 115-132.

  85. Mihajlo Mitrović. Projekti, graditeljski život, ideje, Beograd 1999.

  86. Београдски опус архитекте Романа Николајевича Верховскоја (1920-1941), Наслеђе II, Београд 1999, 33-40.

  87. Лесковац у урбанистичком извештају архитекте Ратомира Богојевића из 1953. године, Лесковачки зборник XXXIX, Лесковац 1999, 209-218.

  88. О архитектури националног стила на Косову и Метохији у периоду између два светска рата, Новопазарски зборник 23, Нови Пазар 1999, 163-186.

  89. Nastavak prekinute tradicije: Šematizmi šumadijske eparhije, Likovni život 83/84, Zemun 1999-2000, 87.

  90. Архитектура јавних објеката у Карановцу-Краљеву у XIX веку, in: Рудо Поље-Карановац-Краљево. Од првих помињања до Првог светског рата, Краљево 2000, 265-282 (коаутор М. Ђурђевић).

  91. Deroko Aleksandar, in: Saur Allgemeines Kunstler-Lexikon, Band 26, Munchen-Leipzig 2000, 278-279.

  92. Градитељска делатност Александра Дерока и Момира Коруновића у Жичи између два светска рата, in: Манастир Жича (зборник радова), Краљево 2000, 341-356.

  93. Yugoslav architects at Bauhaus, DOCOMOMO Journal 23, Delft 2000, 13.

  94. Милутин Борисављевић, Златни пресек и други есеји, Флогистон 9, Београд 2000, 308-309.

  95. О раду архитекте Ксеније Белавенец-Медведев, Лесковачки зборник XL, Лесковац 2000, 115-123.

  96. Градитељи цркава на подручју шумадијске епархије у деветнаестом и двадесетом веку (1), in: Српска православна епархија шумадијска - 1999 Шематизам, Крагујевац 2000, 154-164.

  97. Прилог дискусији ,,Српска архитектура и урбанизам на прелазу из XX у XXI век”, Архитектура и урбанизам 7, Београд 2000, 15-16.

  98. Прилог тумачењу опуса истакнутих београдских градитеља: Милан Злоковић и тражења националног стила у српској архитектури, ГГБ XLVII-XLVIII, Београд 2000/2001, 213-224.

  99. Dobrović Nikola, Đokić Aleksandar, Đokić Vojislav, in: Saur Allgemeines Kunstler-Lexikon, Band 28, Munchen-Leipzig 2001, 166-167, 294-295.

  100. Саборна црква Св. Тројице у Мостару. Остварење српског градитељства друге половине деветнаестог века, in: Срби у Мостару, Београд 2001, 471-481.

  101. Russian Emigrant Architects in Yugoslavia (1918-1941), Centropa 2, New York 2001, 139-148 (koautor: M. Рurđević).

  102. Đorđević Aleksandar, Đorđević Dragutin, in: Saur Allgemeines Kunstler-Lexikon, Band 29, Munchen-Leipzig 2001, 42-43.

  103. О раду руских архитеката у јужној Србији између два светска рата, Лесковачки зборник XLI, Лесковац 2001, 245-252.

  104. Значај заоставштина архитеката за историографију српског градитељства и службу заштите, Наслеђе III, Београд 2001, 211-215.

  105. Potvrda autorovih teza. Vesti i saopštenja: A. Milenković, Architectura – politica ultra, Izgradnja 5, Beograd 2001, 198.

  106. О архитектури цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Негбини, Новопазарски зборник 25, Нови Пазар 2001, 175-180.

  107. Прилог проучавању историје црквеног градитељства у Југославији: Кокан Грчев, Црковното градителство во Македонија 1918-1940, Скопје 1998, Новопазарски зборник 25, Нови Пазар 2001, 377-379.

  108. Dubovi Jan, in: Saur Allgemeines Kunstler-Lexikon, Band 30, Munchen-Leipzig 2001, 90.

  109. Traženja srpskog nacionalnog stila u arhitekturi Banata (1): Preobraženjska crkva u Pančevu. Cautari ale stilului national Sarbesc in architectura din Banat (1): Biserica ”Schimbarea la fata” din Panciova, Analele Banatului 9, vol. IV, Timisoara 2002, 57-69.

  110. The Banat master-builder Dragiša Brašovan, classic of the Yugoslav architecture of the twentieth century, Analele Banatului 9, vol. IV, Timisoara 2002, 69-82.

  111. Железничка станица у Зеници (1947) - прво остварење архитеката Михајла Митровића и Радивоја Томића, Зборник за историју БиХ 3, Београд 2002, 281-287.

  112. Дом културе (1965-1969) арх. Александра Радојевића. Прилог проучавању архитектуре јавних објеката у Новој Вароши, Милешевски записи 5, Пријепоље 2002, 187-195.

  113. ΔΥΟ ΠΑΡΑΔΕΙΓΜΑΤΑ ΣΕΡΒΙΚΗΣ ΜΝΗΜΕΙΑΚΗΣ ΑΡΗΙΤΕΚΤΟΝΙΚΗΣ ΣΤΗΝ ΕΛΛΑΔΑ: ΤΑ ΜΑΥΣΩΛΕΙΑ ΣΤΟ ΖΕΙΤΙΝΛΙΚ ΚΑΙ ΣΤΗ ΒΙΔΟ, ΟΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΩΝ ΠΟΛΙΣ 9, ΟΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗ 2002,167-176.

  114. Прилог историографији српског модернизма: мр Дијана Милашиновић-Марић, Архитекта Јан Дубови, Београд 2001, Гласник музеја Баната 11-12, Панчево 2002, 251-252.

  115. Хотел ?Језеро” у Новој Вароши - фолклористичка епизода у архитектонском опусу Алексеја Бркића, Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002, 217- 225.

  116. Култ технике у савременој архитектури, Историја уметности 1-2, Београд 2002, 177-180

  117. Улога руских емиграната у београдској архитектури између два светска рата, ГГБ XLIX-L, Београд 2002-2003, 131-142.

  118. Problem harmonije u estetici i graditeljstvu Milutina Borisavljevića, Istorija i razvoj teorija arhitekture. Zbornik 1, Beograd 2003, 55-68.

  119. О архитектури нишке Саборне цркве Силаска Светог Духа на апостоле, in: Ниш и Византија 1 (зборник радова), Ниш 2003, 125-140.

  120. О архитектури цркве Светих Апостола у Турековцу, Лесковачки зборник XLIII, Лесковац 2003, 129-137.

  121. Прилог тумачењу културе неокласицизма (Предраг Драгојевић, Елементи неокласицизма. Настанак и склоп једног стила у ликовним уметностима, Београд 2002), Лесковачки зборник XLIII, Лесковац 2003, 372-374.

  122. Архитектор высочайше двора. Н. П. Краснов, Симферополь 2003 (коаутори: Н. Н. Калинин, М. А. Земляниченко).

  123. Прилог културној историографији југоисточне Србије: Даница Валчић, Градитељско наслеђе Власотинца, Власотиначки зборник 1, Власотинце 2003, 370-371.

  124. Милан Минић - архитект и сликар, Пријепоље 2003 (коаутор С. Марковић).

  125. О архитектури звоника цркве Св. Василија Острошког у Пријепољу, Новопазарски зборник 27, Нови Пазар 2003, 141-156.

  126. Три прилога историографији новијег балканског градитељства, Новопазарски зборник 27, Нови Пазар 2003, 359-363.

  127. Љиљана Милетић-Абрамовић, Архитектура резиденција и вила Београда 1830- 2000, Карић фондација, Београд 2002, 400 страна, Гласник ДКС 28, Београд 2004, 196-197.

  128. Евокације и парафразе византијског градитељства у српској архитектури од 1918. до 1941. године, in: Ниш и Византија II, Ниш 2004, 381-394.

  129. Two courses of the Serbian Art-Nouveau: International and National (Dva toka srpskog arhitektonskog Ar-Nuvoa: Internacionalni i nacionalni), Heritage (Nasleđe) V, Beograd 2004, 53-70.

  130. О архитектури Генчићеве куће, Наслеђе В, Београд 2004, 135-143 (коаутор Д. Маскарели).

  131. Андрејевић Андрија, Баумгартен Василиј, Борисављевић Милутин, Брашован Драгиша, у: Српски биографски речник, Нови Сад 2004, 159, 446, 710, 812-813.

  132. Прилог проучавању живота и дела пријепољског архитекте Милана Минића, Новопазарски зборник 28, Нови Пазар 2004, 133-142.

  133. Архитектор А. Андреевич и его главное произведение - церковъ Успения Богородицы в Крагуевце, Зодчий 21 век 3, Санкт-Петербург 2004, 70-71.

  134. Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век), Београд 2005.

  135. Поглед на француско-српске везе у архитектури од 1904. до 1941. године, у: Српско-француски односи 1904-2004 (зборник радова), Београд 2005, 163-176.

  136. Терминологија српске архитектонске историографије: Модерно, модернизам, модернизација, Архитектура 88, Београд 2005, 12-13.

  137. Odjeci arhitekture totalitarizma u Srbiji, DaNS 51, Novi Sad 2005, 44-47.

  138. Терминологија српске архитектонске историографије: Историографија, Архитектура 90, Београд 2005, 14.

  139. Истористичке основе неовизантијске архитектуре у XIX веку, у: Ниш и Византија III, Ниш 2005, 383-396.

  140. Терминологија српске архитектонске историографије: Академизам, Архитектура 91, Београд-Подгорица 2005, 14.

  141. Терминологија српске архитектонске историографије: Историзам, Архитектура 92, Београд-Подгорица 2005, 14.

  142. Нови