|
|
Проф.
др Александар Младеновић
главни и одговорни уредник Зборника Матице српске за филологију и
лингвистику
Александар Младеновић је рођен 1930. године у Битољу, у српској
породици. Гимназију је завршио у Крушевцу 1949. године. Студирао је на
Филозофском факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
Као студент у два маха је добио награду Ректората Београдског
универзитета. После одслужења војног рока запослио се као асистент за
историју српског језика на Филозофском факултету у Новом Саду, где је
докторирао 1963. године са темом „О народном језику Јована Рајића”,
после чега је изабран за доцента (1963), затим за ванредног професора
(1968) и најзад за редовног професора (1973), да би 1995, после
вишедеценијске универзитетске каријере, отишао у заслужену пензију. У
том периоду био је десет година шеф Катедре за српски језик на поменутом
Факултету.
Својим научним радом
везан је за проучавање историје српског народног и књижевног језика. Из
те области потичу његове књиге и научни радови, објављивани у нашој
земљи и ван ње, којих данас, укупно узев, има више од четири стотине.
Посебно његово научно усмерење огледа се у проучавању историје српског
књижевног и народног језика друге половине XVIII и прве половине XIX
века. Овим својим истраживањима А. Младеновић је поставио нове основе у
приступу, осветљавању и сагледавању резултата филолошких испитивања
славеносрпског периода у историјском развоју српског књижевног језика. И
старијем периоду развоја српског народног и књижевног језика,
српскословенској епоси, А. Младеновић је посветио многе своје радове,
што му је, поред осталог, помогло да из филолошке перспективе сагледа и
реши низ проблема везаних за проучавање повеља кнеза Лазара (XIV век), о
чему је објавио посебну књигу: Повеље кнеза Лазара. Текст. Коментари.
Снимци. – Београд („Чигоја штампа”), 2003. А. Младеновић припада групи
његошолога интересујући се посебно за разна филолошка и друга питања
везана за Његошево дело. Из те области је објавио низ радова и две
књиге. Последње његово издање Горског вијенца (које је објавило
предузеће „Чигоја штампа” у Београду 2001) једно је од најпотпунијих у
погледу коментара и објашњења стихова, са доста исцрпним речником мање
познатих речи у овом делу. Најцеловитија библиографија његових
објављених радова, закључно са 1997. годином, налази се у Годишњаку
Српске академије наука и уметности (Београд, 1998, књ. CIV, 497-524).
Од 1978. године ради у
Народној библиотеци Србије у Београду у својству научника Археографског
одељења. Заслужан је за развитак научног рада у поменутом Одељењу, за
афирмацију српске археографије у нашој земљи и у иностранству, чему
посебно доприноси научни часопис Археографски прилози, у чијем је
покретању (1979. године) и он учествовао, чији је од почетка уредник, а
који излази и данас. Он је главни и одговорни уредник Зборника Матице
српске за филологију и лингвистику (Нови Сад) и Српског дијалектолошког
зборника (Београд), а члан је Уредништва Јужнословенског филолога
(Београд) - најеминентнијих лингвистичких гласила у Србији.
А. Младеновић је по
позиву држао предавања на низу универзитета: у Сарајеву, Скопљу,
Кракову, Варшави, Софији и Лењинграду (данас Санкт Петербург).
Учествовао је с рефератима на међународним славистичким конгресима: у
Прагу (1968), Варшави (1973), Загребу (1978), Кијеву (1983) и Софији
(1988), као и на многим домаћим и иностраним научним конференцијама и
скуповима.
За свој наставни и
научни рад А. Младеновић је добио низ признања:
- стални је члан-сарадник Матице српске у
Новом Саду,
- добитник је Октобарске награде Новог Сада за
науку (1969),
- добитник је 13-јулске награде Републике Црне
Горе „за научно стваралаштво из филологије и лингвистике” (1990),
- Скупштина Универзитета у Новом Саду доделила
му је Повељу са сребрном плакетом „за изузетан допринос и остварене
резултате у раду и развоју Универзитета у Новом Саду” (1990),
- новембра 1990. године Научни савет
Универзитета у Лењинграду (данас Санкт Петербург) доделио му је научни
степен почасног доктора наука овог Универзитета за његове „значајне
заслуге у развитку опште и словенске науке о језику”,
- поводом 60-годишњице живота (1990) посвећена
му је 33. књига Зборника Матице српске за филологију и лингвистику у
којој је објављен велики број научних прилога домаћих и страних аутора,
- октобра 1997. године изабран је за дописног
члана Српске академије наука и уметности,
- децембра 2001. Академски савет Софијског
универзитета доделио му је научни степен почасног доктора наука, а
такође и почасну медаљу са плавом лентом овог Универзитета,
- почев од 1972. године стални је члан
Међународне комисије за словенске књижевне језике при Међународном
комитету слависта. |
