|
|
Миро
Вуксановић
потпредседник Матице српске
Миро Вуксановић,
професор књижевности, књижевник, управник Библиотеке
Матице српске, потпредседник Матице српске, члан Уређивачког одбора
Српске енциклопедије
и Српског биографског речника, уредник часописа и других издања,
културни радник који је обављао или обавља више послова истовремено,
добитник најзначајнијих књижевних и других награда у нашој земљи, рођен
је 4. маја
1944. године, у Крњој Јели, у Црној Гори, у
земљорадничкој породици. Одрастао је са два брата и десеторо стричеве
деце која су у рату остала без родитеља. Основну школу је завршио у
родном месту, а нижу гимназију у Боану, где је био ђак генерације.
Свакодневно је пешачио до школе и назад
дванаест километара. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију и
матурирао с радом из математике (о комплексним бројевима). Потом је
студирао једну годину на Електротехничком факултету у Београду.
Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969, на Групи за
југословенску и општу
књижевност. Војни рок је одслужио у Дубровнику.
Запослио се као професор српског језика и књижевности у Техничком
школском центру у Сомбору 1970. Биран је за најбољег наставника, а потом
за помоћника директора. За управника Градске библиотеке у Сомбору
изабран је 1975. Тај посао је обављао до 1988. У том периоду је фонд
Библиотеке увећан за сто хиљада књига. За Библиотеку је примио Орден
рада са сребрним зрацима, Вукову награду, Искру културе, Сурепову
награду, Октобарску награду и друга признања. Покренуо је издавачку
делатност Библиотеке и био њен уредник. Био је заменик а потом десет
година главни уредник часописа „Домети”. Приредио је двоброј о Вуку
Караџићу и тематске бројеве о Вељку Петровићу, Петру Коњовићу и Милану
Коњовићу. Реновирао је обе зграде Библиотеке у Сомбору, доградио ново
крило зграде и обезбедио простор за десетак сеоских библиотека.
Управник је
Библиотеке Матице српске од 1988. године (са најдужим управничким стажом
у најстаријој српској националној библиотеци). Решио је статусна питања
установе, учинио да се у свакодневном раду спајају традиција и модерно,
отворио нове читаонице за раритете и научни рад, започео примену
рачунара тако да је у Матичиној Библиотеци данас највећи електронски
каталог у земљи (безмало милион записа), који је основа Виртуелне
библиотеке Србије, обезбедио софтвер за обраду старих и ретких књига,
развио рефералну делатност, унапредио размену публикација са тристо и
двадесет сродних институција у педесетак земаља света (националне
библиотеке, академије наука, славистички центри), опремио радионице за
рестаурацију и конзервацију... Библиотека је увећана за милион и сто
хиљада публикација, јер је сачувала обавезни примерак свих штампаних
ствари из наше земље. Вуксановић је покренуо серије каталога Библиотеке
(старих и ретких књига, и легата), обновио Годишњак, покренуо
едицију „Трагови”, едицију о дародавцима и друга издања. Уредник је
петојезичне Библиографије књига у Војводини која редовно излази
од 1981. Уредио је Каталог српских књига у Бечу 18. века и више
од сто каталога изложби. Обезбедио је посебну зграду за смештај грађе
(3.300 m2)
и управо је завршено ново крило зграде (4.300 m2).
Учествовао је са
саопштењима на двадесетак научних скупова и на конференцијама ИФЛЕ у
Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену. Као председник
Друштва књижевника Војводине, члан Председништва Савеза књижевника
Југославије и члан Председништва Заједнице националних библиотека
Југославије службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији,
Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини,
Данској, Грчкој и другим земљама.
Члан је Уређивачког
одбора Српске енциклопедије, Уређивачког одбора Српског
биографског речника (за који је написао 139 биографија), Савета
Српске библиографије, Управног и Извршног одбора Матице српске, одбора
њених одељења. За потпредседника Матице српске изабран је 15. маја 2004.
године. Док је Матичин председник, проф. др Божидар Ковачек био тешко
болестан, Вуксановић га је замењивао, а после Ковачекове смрти 30. марта
2007, Управни одбор Матице српске му је поверио да буде потпредседник на
дужности председника Матице српске (до избора у пролеће 2008). На његову
иницијативу решен је велики проблем Издавачког предузећа које је морало
у стечај. Дао је основну концепцију Издавачког центра Матице српске,
основаног 12. марта 2007. Покретач је и уредник првих књига Едиције
Матица у којој, по позиву, своје књиге објављују водећи савремени
српски писци. Припремио је уређивачка правила, концепт и предлог аутора
и наслова за Едицију Српска књижевност у 150 књига. Иницирао је и
покренуо друге важне послове у Матици српској.
Осим поменутих послова
обављао је (и обавља) низ дужности у удружењима писаца и другим
асоцијацијама у култури.
Написао је неколико
сценарија за радио и ТВ емисије. Педесетак пута годишње, у просеку,
говори на књижевним трибинама, на отварањима културних програма и на
представљањима књига. Један је од иницијатора за оснивање Његошевог
одбора Матице српске, установљења Награде „Сретен Марић”
(за есеј), годишњака „Раскршћа” и научних скупова које приређује
Матичина Библиотека.
Не припада ниједној
политичкој странци.
Књижевним радом се бави од 1975. године.
Објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман, 1977, 1978,
Горске очи, приповетке, 1982, Немушти језик, записи о
змијама, 1984, Вучји трагови, записи о вуковима, 1987,
Градишта, роман, 1989, Тамоони, поеме и коментари, 1992,
Морачник, поеме, 1994, Далеко било, мозаички роман у 446
урокљивих слика, 1995, Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о
ријечима, 2000, 2001, Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице,
2001, Кућни круг, роман у концентричном сну, 2003, Семољ земља,
азбучни роман о 909 планинских назива, 2005, 2006 (четири издања у
14.000 примерака); Повратак у Раванград, биографске приповести с
прологом и писмом својих ликова, 2007.
Приредио је књиге
Лаза Костић у Сомбору (1980), Раванград Вељка Петровића
(1984), Летопис Стевана Раичковића (2007), књигу разговора
Ликови Милана Коњовића (1991) и друга издања.
У едицији Одговори
Милош Јевтић је објавио књигу Каже Миро Вуксановић (Београд,
2000, 211 стр.)
Милош Јевтић и Радован Поповић приредили
су Књигу о „Семољ гори” Мира Вуксановића (Београд, 2002, 361
стр.)
Др Драган Копривица аутор је књиге
Приватни симпозијум о „Семољ гори” Мира Вуксановића (Нови Сад, 2004,
160 стр.)
У Плужинама под Дурмитором, на
манифестацији Пјесничка ријеч на извору Пиве, приређен је 21. јула 2001.
године симпозијум о роману „Семољ гора”. Модератор је био проф. др Јован
Делић, а саопштења су поднели: академик Матија Бећковић, Милован
Данојлић, академик Ново Вуковић, академик Слободан Калезић, академик
Жарко Ђуровић, проф. др Зорица Радуловић, проф. др Ненад Вуковић, проф.
др Синиша Јелушић, мр Марко Недић, мр Исак Калпачина и мр Софија
Калезић-Ђуричковић. Текстови су као посебан блок објављени у часопису
„Мостови”, а потом у Књизи о „Семољ гори”.
За укупан допринос
култури добио је Вукову награду за 2004. годину.
За рад у
библиотекарству добио је републичку Награду „Милорад Панић Суреп”
и друга признања.
Октобарску награду Сомбора
добио је 1986. године.
За књижевни рад добио
је награде:
-
Награду „Политике”
за причу 1975;
-
Награду
„Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за
период 1997-2000;
-
Награду за
уметност Вукове задужбине 2000;
-
Просветину награду
за прозу 2000;
-
„Борбину” награду
за књигу године 2001;
-
Награду за књигу
године Друштва књижевника Војводине 2001;
-
Награду „Светозар
Ћоровић” за прозу 2002;
-
Награду „Лаза
Костић” за приповедну прозу 2005;
-
НИН-ову награду
критике за најбољи роман на српском језику у 2005. години;
-
Награду „Меша
Селимовић” за најбољу књигу на српском језику у 2005. години.
|
