Данас Матица има седам научних одељења: за књижевност и језик; за друштвене науке; за природне науке; за ликовне уметности; за сценске уметности и музику; за лексикографију и библиографију, те Рукописно одељење које води богат и драгоцен архив, претежно књижевних рукописа.

Сем Летописа, Матица издаје девет научних часописа. Научни зборник Матице српске покренут је 1950. са две серије - друштвених и природних наука. Пет година доцније, серије постају посебни часописи: Зборник за друштвене науке и Зборник за природне науке који је деценијама уређивао академик Бранислав Букуров, од године 1993. излази и на енглеском. Зборник за књижевност и језик покренуо је 1953. академик Младен Лесковац, уређивао га до 1979. па уређивање препустио проф. Драгиши Живковићу. Академик Павле Ивић најдуже је, до смрти 1999, уређивао Зборник за филологију и лингвистику покренут 1957. Зборник за ликовне уметности покренуо је академик Дејан Медаковић 1965. као годишњак, уређивао га је до закључно 30. књиге. Зборник за историју засновао је 1970. академик Славко Гавриловић и уређује га до данас. Зборник за славистику покренут је такође 1970, најдуже га је уређивао проф. Милорад Живанчевић. Зборник за сценске уметности и музику покренуо је 1987. проф. Божидар Ковачек и уређује га до данас. Зборник за класичне студије покренут је 1998.

У низу данашњих научних пројеката највише их је лингвистичких, а најкрупнији су Српски биографски речник чији азбучник садржи око 40.000 имена значајних личности од 1945. и Лексикон писаца Југославије од кога су штампана четири тома енциклопедијског формата, а очекују се још три.

Матица додељује  сваке године престижну „Змајеву награду” за поезију на српском језику, „Бранкову награду”, „Пупинову награду”, „Стојковићеву награду” за студентске радове разних струка, те награду „Младен Лесковац” сваке три године за највиша достигнућа у историји књижевности.

Садашњи статус Матице српске регулисан је Законом о Матици српској који је донела Република Србије 1992. године. Тај lex specialis, првим чланом дефинише Матицу као „јединствено и самостално књижевно, научно и културно друштво којим управљају њени чланови”. Сходно томе, политику и планове Матице српске доноси њена Скупштина која сваке четврте године бира Председништво и Управни одбор од четрдесетак најугледнијих интелектуалаца, а овај одборе, савете, уредништва, жирије и друга радна тела што ангажује преко две стотине најквалификованијих и најревноснијих чланова Матице српске.

У нови миленијум, у трећи век у ком живи, Матица српска улази као развијена и јака снага српског народа која ће моћи да се понесе са изазовима и потребама новога  доба и са свим часним захтевима измењених историјских околности.

webmaster