|
Одбор
Одељења
изабран на
седници управног одбора 2. новембра 2004. године
секретар:
Академик Чедомир Попов
чланови:
Добрило Аранитовић
Доц. др Бранко Бешлин
Стеван Бугарски
Мр Милица Бујас
Југослав Вељковски
Проф. др Александра Вранеш
Миро Вуксановић
Мр Ђорђе Ђурић
Проф. др Марија Клеут
Академик Василије Крестић
Предраг Лажетић
Хермина Лежимирац
Академик Војислав Марић
Добрила Мартинов
Академик Дејан Медаковић
Владимир Николић
Даница Петровић
Проф. др Предраг Пипер
Др Душан Попов
Радомир Поповић
Мр Мирослав Ранков
Никола Рацковић
Проф. др Десанка Стаматовић
Доц. др Драган Станић
Проф. др Мирјана Стефановић
Академик Никша Стипчевић
Ненад Урић
Боривој Чалић
Биљана Шимуновић-Бешлин
 О
ОДЕЉЕЊУ
Одлука о оснивању Лексикографског одељења донета је на седници Управног
одбора Матице српске 4. новембра 1991. године. Лексикографско одељење координира рад на пројектима
Лексикон писаца Југославије, Српски биографски речник, Библиографије и
Српска енциклопедија.
Лексикографско
одељење настало је из потребе да се уједине пројекти који су у Матици
српској настали седамдесетих година ХХ
века као самостални пројекти: Лексикон писаца Југославије, Српски
биографски речник и Библиографије. О разлозима за оснивање и планираним
пословима на оснивачкој седници Одбора Лексикографског одељења, која је одржана 22.
јануара 1992. говорио је први секретар Одбора Одељења академик Чедомир
Попов.
Основни задатак Одељења
је организовање и реализација истраживања која у форми лексикона,
биографских и енциклопедијских речника и библиографија документовано
обавештавају о култури српског народа у различитим периодима његове
историје, посматраној у везама с другим националним културама или изван
таквих веза, као и организовање научних скупова, јавних предавања и
изложби у вези са пројектима Одељења, самостално или у сарадњи са другим
одељењима Матице српске или са сродним установама изван Матице српске.
Делатност Одељења одвија се у облику научних пројеката и потпројеката са
засебним програмским садржајима.
Одељење обавља своју
делатност под руководством секретара Одељења и Одбора Лексикографског
одељења. Од оснивања секретари Одељења су били академик Чедомир Попов
(1991–1995), академик Никша Стипчевић (1995–1999), проф. др Предраг
Пипер (1999– ).
Стручни сарадник
Лексикографског одељења је Александра Марковић.
Телефон 021 622-411 и 021 420-199 локал 125, факс 021
528-901
E-mail
amarkovic@maticasrpska.org.yu
НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА
ДЕЛАТНОСТ
ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ
(руководилац пројекта проф. др Мирјана Стефановић)
Лексикон писаца
Југославије је дугогодишњи пројекат Матице српске, започет 1960. године
када је Редакција утврдила принципе израде Лексикона, сачинила план рада
и извршила друге припреме. Исте године штампана су Упутства за обраду
писаца, а две године касније објављена је Огледна свеска. Први том
Лексикона писаца Југославије (А–Џ) изашао је 1972, други (Ђ–Ј) 1979,
трећи (К–Љ) 1987, а четврти том (М–Њ) 1997. године. У припреми је пети
том, који обухвата писце чија презимена почињуна слова О–С. Прилози су
распоређени абецедним редом јер се Лексикон штампа латиницом. Првобитна
концепција предвиђала је укупно пет томова, али је очигледно да се због
обима грађе Лексикон неће моћи завршити петим томом.
Лексикон писаца
Југославије искључиво је биографско-библиографске природе. У свим
чланцима у Лексикону даје се фактографија без анализа и оцена. Сваки
чланак састоји се из три дела: први је биографски (биографија писца), а
друга два дела су библиографска и обухватају, прво - селективну
библиографију писца (пре свега његових посебних публикација) на изворном
језику и дела преведених на друге језике, као и значајнијих пишчевих
превода са других језика; и, друго - литературу о датом писцу на његовом
матерњем језику и на страним језицима. Концепција Лексикона постављена
је тако да се тежи исцрпности у подацима, због чега обим појединачних
обрада није ограничен бројем редака нити значајем писца. На крају сваког
тома дају се у виду посебних библиографија историје књижевности,
енциклопедије и лексикони који нису наведени у чланцима о појединим
писцима, затим библиографија периодичних публикација које се помињу у
чланцима, као и преглед поменутих страних имена у њиховој изворној
графији и њиховој српској транскрипцији.
Лексикон писаца
Југославије садржи биобиблиографске податке о писцима са целог подручја
Југославије, од стварања словенске писмености до наших дана. Лексиконом
су обухваћени како писци који су рођени на територији Југославије и који
су ту живели и радили, тако и они који су рођени у Југославији, али су
живели у другим земљама и писали поред матерњег и на страним језицима,
као и припадници југословенских народа који су рођени у иностранству и
који су тамо стварали. Такође су у Лексикону заступљени писци из других
земаља и припадници других народа који су живели и радили у Југославији,
писали о предметима који су у вези са Југославијом и њеним народима,
проучавали књижевно стваралаштво југословенских народа или објављивали
своје радове у Југославији. Поред стваралаца књижевних дела, у Лексикону
су заступљене и јединице посвећене књижевним критичарима, теоретичарима
и историчарима књижевности, преводиоцима, хроничарима и старим
преписивачима.
Грађа која је објављена
у прва три тома обухвата целокупно подручје претходне Југославије.
Распад заједничке државе који се у међувремену догодио одразио се и на
концепцију Лексикона. На седници Управног одбора Матице српске одржаној
16. новембра 1992. године одлучено је да се настави и заврши рад на овом
пројекту. Подаци о писцима из бивших југословенских република уносе се
закључно са 1991. годином. Подаци о писцима из Савезне Републике
Југославије уносе се све до времена закључивања појединих томова.
Пети том Лексикона
уређује Редакциони одбор. Свака посебно издвојена област (одређена
територијално или временски) има свог уредника. Аутори појединих чланака
у Лексикону су многобројни сарадници са подручја садашње и бивше
Југославије. Поред самих биобиблиографских јединица о писцима, сарадници
састављају и библиографије превода, библиографије литературе на страним
језицима, библиографије периодике, регистар скраћеница и списак страних
имена.
Лексикон писаца
Југославије најобимнији је и најисцрпнији извор података о животу и раду
писаца са територије претходне и садашње Југославије. Стога је драгоцен
како за југословенске истраживаче и ширу књижевну публику тако и за
слависте широм света.
Редакциони одбор
Изабран на седници Управног
одбора Матице српске 20. децембра 1999. године
Главни уредник Живојин Бошков
Главни уредник проф. др Мирјана Стефановић
(изабрана на седници Управног одбора 20. јуна 2002. године)
Секретар Мирјана Петков
Хермина Лежимирац
Проф. др Марија Клеут
Проф. др Страхиња К. Костић
Доц. др Драган Станић
Проф. др Мирјана Стефановић
Проф. др Драгиша Живковић
E-mail
lpj@maticasrpska.org.yu
Секретар Редакције Мирјана Петков
Телефон 021 420-199 локал 105, факс 021
528-901
E-mail
mpetkov@maticasrpska.org.yu
СРПСКИ БИОГРАФСКИ РЕЧНИК
(руководилац пројекта академик
Чедомир Попов)
Српски биографски
речник, капитални пројекат Матице српске, иницирао је проф. др
Александар Форишковић. До своје смрти 1990. године био је главни уредник
овог амбициозно замишљеног подухвата.
Планиран је као
вишетомна енциклопедијска публикација која треба да донесе биографије
свих значајнијих личности из српске историје од првих писаних споменика
до 1945, и то из свих области људског делoвања. Сачињен је Азбучник
Српског биографског речника који чине основни идентификациони подаци са
литературом и изворима о око 28.000 личности. Посебан корпус чини
Азбучник странаца од око 5.500 личности, који су се животним делом
инкорпорирали у српску историју. Поред тога сачињена је датотека од
преко 100.000 листића са подацима о личностима из српске историје који
по критеријумима Српског биографског речника нису ушле у Азбучник.
Српским биографским
речником Матица српска намерава да оствари дело широког спектра и то
превасходно у погледу употребљивости публикације. Пројектовано дело
треба да испуни вишеструку функцију: да оствари одређену културну
мисију, да као високо стручна публикација нађе своје место у многим
јавним, стручним и приватним библиотекама као ризница података о људима
протеклих времена али и као дело које ће биографијама сведочити како о
делу, тако и о судбинама оних о којима говори. Полазећи од резултата по
правилу саопштених у научним публикацијама, као и од могућности
коришћења архивске грађе, Српски биографски речник ће многе личности
учинити доступним знатно ширем кругу читалаца, а то ће сигурно допринети
и мењању неких традиционалних представа о збивањима и о људима. Сем
тога, Српски биографски речник треба да удовољи и одређеним образовним,
културним и друштвеним потребама. Планирано је да се Српски биографски
речник публикује на класичан начин и као компакт диск.
У току је писање
биографија за први том. У изради биографија поред Уређивачког и
Редакционог одбора учествује 430 научних радника из целе Србије и мањи
број сарадника је са простора бивше Југославије. Уредници Српског
биографског речника до своје смрти били су и академик Радован Самарџић и
проф. др Владан Недић.
Ради сакупљања
биографских података у оквиру пројекта рађена су и два потпројекта -
Некрологика у српској периодици до 1918. године и Пренумерација на
српску књигу XIX-XX века. Први потпројекат је завршен а као резултат
рада публикована је књига Библиографија српских некролога чији су аутори
мр Милица Бујас, проф. др Марија Клеут и мр Горана Раичевић. За други
потпројекат, којим је током сакупљања и обраде грађе руководио Владимир
Отовић сакупљена је и обрађена грађа из 529 књига које су објављене у
периоду 1793–1888. године. Грађа је исписана на око 313.000 листића а
идентификовано је око 100.000 личности пренумераната на српску књигу.
Кад се за то стекну материјлни услови, планира се уношење грађе у
рачунар и публиковање у електронском облику.
Уређивачки одбор
изабран на седници Управног
одбора Матице српске 24. априла 2000. године
Главни уредник академик Чедомир Попов
Секретар Добрила Мартинов E-mail
dmartinov@maticasrpska.org.yu
Проф. др Томислав Бекић
Мр Бранко Бешлин
Мр Мирјана Бошков
Мр Милица Бујас
Др Сава Вуковић, епископ
шумадијски
Миро Вуксановић
Академик Славко Гавриловић
Проф. др Никола Гаћеша
Проф. др Марија Клеут
Проф. др Божидар Ковачек
Академик Василије Крестић
Проф. др Радош Љушић
Академик Војислав Марић
Академик Дејан Медаковић
Др Петар Микић
Проф. др Миливој Ненин
Академик Мирослав Пантић
Проф. др Даница Петровић
Др Душан Попов
Др Саво Скоко
Академик Никша Стипчевић
Проф. др Дарко Танасковић
Академик Сима Ћирковић
Мр Лепосава Шелмић
Редакциони одбор
изабран на седници Управног
одбора Матице српске 24. априла 2000. године
Председник мр Милица Бујас E-mail
mbujas@maticasrpska.org.yu
Потпредседник мр Бранко Бешлин
Академик Славко Гавриловић
Секретар Александра Марковић
Проф. др Никола Гаћеша
Ђорђе Ђурић
Илија Комненовић
Мр Мирјана Маринковић
Мр Ема Миљковић
Мр Горана Раичевић
Мр Биљана Шимуновић
Секретар Редакционог одбора Александра Марковић
Телефон 021 622-411, 420-199 локал 125, факс 021
528-901
E-mail
amarkovic@maticasrpska.org.yu
СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
(руководилац пројекта академик
Чедомир Попов)
Српска енциклопедија
ради се у Српској академији наука и уметности и у Матици српској.
Носилац овог пројекта је академик Чедомир Попов. Сачињен је обједињени
Азбучник са око 40.000 одредница. Такође је сачињен Азбучник по
струкама. Даљи рад је 2001. обустављен због материјалних тешкоћа.
БИБЛИОГРАФИЈЕ
(руководилац пројекта проф. др
Предраг Пипер)
Едиција „Библиографије” установљена је
1967. године, а рад на пројекту почео је у Рукописном одељењу Матице
српске три године раније.
За садашњи профил и
реноме библиографске едиције Матице српске умногоме су заслужни
претходни уредници и досадашњи сарадници пројекта – врсни библиолози и
библиографи, зналци и истраживачи српске књиге, историје, књижевности и
културе. Наставивши рад на доброј основи, садашње Уредништво усмерило је
напоре ка очувању и унапређивању опште концепције едиције и ка њеном
постепеном осавремењавању у складу са потребама и могућностима
библиографске делатности у нас.
Први главни уредник био
је проф. др Витомир Вулетић, а чланови Уредништва били су Живојин Бошков,
др Љубомир Дурковић Јакшић, Вида Зеремски, Добривоје Нађвински, Душан
Панковић, Стојан Трећаков и Лазар Чурчић.
Матица српска је
покренула едицију „Библиографије” с намером да у њој објављује све
радове израђене на савременим основама научне библиографије о појединим
значајним српским културним посленицима из ближе и даље прошлости, о
значајним периодима веза српске књижевности и културе са културама
других европских народа, а такође садржаје и регистре значајних листова
и часописа, као и библиографије истакнутих културних установа и
друштава.
У едицији
„Библиографије” до сада су објављене 24 књиге персоналних, контактних,
институционалних и часописних библиографија. Свима њима заједничко је да
су то библиографије у којима се описују радови о српским културним и
научним институцијама, историји, науци, периодици и српским књижевницима
и културним посленицима, што је у складу са суштинским културним и
националним задацима Матице српске. На иницијативу Одбора
Лексикографско-биобиблиографског одељења Уредништво је отворило
могућност да се концепција едиције прошири завичајним и стручним
библиографијама.
Уредништво едиције „Библиографије”
изабрано на седници Управног
одбора Матице српске 24. априла 2000. године
Главни уредник проф. др Предраг Пипер
Добрило Аранитовић
Проф. др Александра Вранеш
Мр Душица Грбић
Марија Јованцаи
Секретар Уредништва Александра Јовановић.
Телефон 021 420-199 локал 133
E-mail
ajovanovic@maticasrpska.org.yu
Статут
Члан 54
Лексикографско одељење подстиче и координира рад на лексикографским и библиографским пословима у Матици српској. У остваривању својих задатака Одељење сарађује у првом реду са Српском академијом наука и уметности и њеним огранцима и институтима, а такође и са научним институцијама универзитета у Новом Саду, Београду и другим центрима и појединцима у земљи и иностранству.
У оквиру Одељења ради се дугорочно на Српском биографском речнику, Српској енциклопедији,
Лексикону писаца Југославије и на другим лексикографским издањима, као и на сређивању и издавању општих и специјализованих
биобиблиографија.
издања одељења
у марту 2005:
у јануару 2005:
|
