|
Одбор
Одељења
изабран на
седници Управног одбора 2. новембра 2004. године
управник:
Доц. др Бранко Бешлин
чланови:
Соња Боб
Др Магдалена Веселиновић-Шулц
Проф. др Никола Гаћеша
Звонимир Голубовић
Др Чедомир Денић
Др Голуб Добрашиновић
Мр Золтан Ђере
Мр Ђорђе Ђурић
Александра Јовановић
Илија Комненовић
Доц. др Петар В. Крестић
Мр Средоје Лалић
Радован Мићић
Др Горана Раичевић
Павле Станојевић
 О
одељењу
Рукописно одељење настајало је и
развијало се заједно са Матицом српском: од 1826. до 1847. као њен
саставни део; од 1847. до 1945. као „Србско-народна збирка” или
„Збирка”; од 1945. до 1961. као Одсек за грађу и рукописе (прво у оквиру
Библиотеке Матице српске, а од 1958, у оквиру Књижевног одељења Матице
српске) да би 1961. било званично устројено као посебно одељење у оквиру
Матице.
Рукописно одељење није архив у правом
смислу речи утолико што се не ради о самосталној установи и што је
организација рада у њему спроведена у складу са организационим концептом
Матице као целине. Међутим, рад Рукописног одељења заснован је и на
начелима и правилима савремене архивске службе тако да се може говорити
о једном особеном архиву у окриљу Матице српске. Овде је похрањена
целокупна документација која је проистекла из Матичине делатности дуге
скоро два века. Поред тога, Одељење откупљује и прихвата манускрипте,
преписку и фотографије појединаца и удружења од значаја за српску
историју, пре свега књижевну и културну.
Архивисти Одељења се ангажују око
припремања пригодних поставки у изложбеном простору код Свечане сале
Матице српске у сарадњи са колегама из Библиотеке Матице српске. Исто
тако, развијена је сарадња са другим сродним установама културе –
архивима, музејима и Галеријом Матице српске, те се архивска грађа често
позајмљује приликом организовања манифестација поменутих установа.
Редакције РТВ Нови Сад често припремају емисије у којима се јавности
презентује архивска грађа Рукописног одељења.
Техничка опремљеност је, нажалост,
скромна. Рукописно одељење не поседује опрему за конзервацију и
рестаурацију архивских докумената, ни микрофилмску технику а
компјутеризација послова је тек започета. Одељењу су потребна
финансијска средства да би се послови унапредили савременим
технологијама, што ће омогућити да се на најбољи начин повеже (делом)
разбијен Матичин фонд, а сва драгоцена грађа из Фонда и Збирки укључи у
шири систем – Јединствени архивски информациони систем Србије.
Одељење обавља своју делатност под
руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања,
управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов
(1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), мр Бранко Бешлин (1999–
).
E-mail:
roms@maticasrpska.org.yu
Радно време са странкама: 8-14 часова
Архивисти Рукописног одељења:
Соња Боб, тел. 420-199, лок. 170, E-mail
sbob@maticasrpska.org.yu
Александра Јовановић (стручни сарадник Рукописног одељења),
тел. 28-917, факс 28-901, 420-199, лок. 133,
E-mail:
ajovanovic@maticasrpska.org.yu
Бранислав Карановић, тел. 420-199, лок. 133,
E-mail:
bkaranovic@maticasrpska.org.yu
Владимир Николић, тел. 420-199, лок. 170,
E-mail
vnikolic@maticasrpska.org.yu
Статут
Члан 55
Рукописно одељење преузима, разврстава и архивистички обрађује целокупну документацију која проистиче из рада и делатности Матице српске од њеног оснивања и архиве Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког предузећа Матице српске.
Одељење откупљује и прихвата, обрађује и ставља на увид истраживачима рукописе, преписку и фотографије личности, друштава и догађаја од значаја за књижевни, научни, уметнички и политички живот, посебно за културу српског народа.
Грађа
је
прикупљана постепено
и
дуги низ година
није била стручно и архивистички обрађена. Томе се приступило интензивно
тек
после
Другог светског рата.
Тада је новоосновани
Одсек за грађу и рукописе, уз обезбеђење бољег смештајног простора постао
доступан већем броју истраживача.
Грађа је организована у један фонд (документација Матице српске) и три
збирке: писама, рукописа и фотографија.
У Одељењу
је тренутно запослено
четворо
архивиста са високом стручном спремом који обављају све архивистичке,
административне и услужне послове (један архивиста је истовремено и
стручни сарадник
Одељења). Читаоницу Одељења у току једне године посети око 150
истраживача, корисника грађе, углавном из земље,
а мањим бројем и из иностранства. Њима је на располагању и приручна
библиотека Одељења а за њихове потребе се врши и копирање грађе као и
преснимавање фотографија.
АРХИВИСТИЧКА
ДЕЛАТНОСТ
Збирка писама
садржи 58.650
обрађених и велики број необрађених писама (тачан број је немогуће
утврдити јер су многа у запечаћеним пакетима, завештана са захтевом да
се обраде тек после смрти дародавца или неког утврђеног рока).
Писма
обухватају период од XVIII века до наших дана (најстарије писмо, односно
најстарији документ у Рукописном одељењу датирано је 1669. годином).
Писма
су
садржајно
врло разноврсна
–
од потпуно приватних писама познатих и анонимних аутора до значајне
кореспонденције најистакнутијих српских
књижевника,
уметника, политичара, научника, црквених достојанственика
–
са драгоценим и непоновљивим субјективним сведочењем о идејама, правном
и породичном животу, политичким приликама и догађајима у српској
историји.
Адресанти најзначајнијих писама која се чувају у Одељењу
су: Герман Анђелић, Богобој Атанацковић, Платон Атанацковић, Георгије
Бранковић, Јанко Веселиновић, Станислав Винавер, Јоаким Вујић, Вук
Караџић, Тома Вучић Перишић, Илија Гарашанин, Милован Глишић, Милан Грол,
Јован Грчић, Ђура Даничић, Доситеј Обрадовић, Јован Дучић, Владан
Ђорђевић, Аврам Ђукић, Јован Ердељановић, Јован
Јовановић
Змај, Алекса Ивић, Јаков Игњатовић, Ђура Јакшић, Александар
Карађорђевић, Лаза Костић, Петар Кочић, Лаза Лазаревић, Лукијан Мушицки,
Георгије Магарашевић, Симо Матавуљ, Светозар Милетић, Сима Милутиновић
Сарајлија, Љубомир Ненадовић, Стојан Новаковић, Бранислав Нушић, Михаило
Обреновић, Захарије Орфелин, Тихомир Остојић, Никола Пашић, Васа
Пелагић, Вељко Петровић, Михаило Полит
Десанчић,
Ј. Стерија Поповић, Урош Предић, Михаило Пупин, Јосиф Рајачић, Милан
Савић, Исидора Секулић, Стеван Сремац, Милица Стојадиновић Српкиња,
Ђорђе Стратимировић, Сава Текелија,
Никола Тесла,
Коста Трифковић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Јован
Цвијић, Милош Црњански, Алекса Шантић и др.
Обрада Збирке писама састоји се у изради аналитичког
инвентара
– за
свако писмо понаособ извлачи се сажетак у облику регеста и два каталога
по адресанту и адресату, и регистра свих личних имена која се помињу у
писмима.
Збирка рукописа
садржи 19.375 обрађених оригиналних и 2.000 копија рукописа из других
архива. Тематски и садржајно је веома разноврсна, почев од књижевних, ту
су и рукописи из следећих области и дисциплина: историје, политике,
социологије, етнологије, теологије, па све до великог броја аутентичних
докумената и извора. Рукописи у овој Збирци обухватају период од XVIII
до XX века. Језици на којима су писани рукописи су: српски, мађарски,
немачки, латински, пољски, чешки, руски, француски и др.
Најдрагоценији су аутографи следећих српских писаца:
Јована Дучића, Јована
Јовановића
Змаја, Ђуре Јакшића, Лазе Костића, Симе Матавуља, Јована
Стерије Поповића, Тихомира Остојића, Бранка Радичевића, затим са нешто
мањим бројем заступљених рукописа: Богобоја Атанацковића, Јоакима
Вујића, Ђуре Даничића, Рада Драинца, Јакова Игњатовића, Лазе Лазаревића,
Симе Милутиновића Сарајлије, Бранислава Нушића, Петра Петровића Његоша,
Вељка Петровића, Исидоре Секулић, Стевана Сремца, Косте Трифковића, Иве
Ћипика, Светозара Ћоровића, Милоша Црњанског, Алексе Шантића и др.
Од
рукописа значајних за друштвену и политичку историју ту су нпр.
молбе,
жалбе, тестаменти, купопродајни уговори, порески тефтери и сл.
из
архиве
негдашњих
српских
општина
у Будиму и Сентандреји у XVIII веку;
списи
Светозара Милетића, Михаила Полита
Десанчића, Мише Димитријевића, Јаше Томића, Васе Живковића, Димитрија
Руварца, Светозара Марковића, Николе Пашића, Слободана Јовановића.
Највише има докумената везаних за догађаје и учеснике у Буни 1848-1849.
На догађаје из новије историје односе се рукописи о колонизацији. То је
скупина од 109 монографија о
насељима и становништву
Војводине.
Архивистичка обрада Збирке рукописа састоји се у изради
аналитичког инвентара и два каталога: именског и предметног.
Збирка фотографија
садржи око 18.000
архивалија:
појединачних фотографија, албума, негатива и репродукција фотографија.
Највећу скупину чине фотографије српских писаца.
Поред тога ту су
и
бројне фотографије
политичара и државника: Светозара Милетића, Николе Пашића, Светозара
Марковића, Карађорђевића, Обреновића, Петровића и др. Ту су и
фотографије везане за одређене историјске догађаје (Благовештенски сабор
1861, са свим идентификованим посланицима), фотографије градова, места и
историјских објеката као што су манастири, цркве, гробља и др. Велику
скупину фотографија чине фотографије које прате рад Матице српске
–
седнице Извршног и Управног одбора, Скупштине Матице српске, Свечане
седнице, катедре, промоције, научне скупове, посете и др.
У архивистичкој обради Збирке фотографија усвојен је
тематски начин сређивања, па се фотографије групишу око знаменитих
личности, историјских догађаја, места, објеката итд.
Архива Матице српске 1826-1945.
је једини прави архивски фонд који се налази у Рукописном одељењу.
Састоји се из преко 100.000 докумената, смештених у 284 кутије и 158
тврдо укоричених књига Записника и деловодних протокола.
Архива Матице
српске
1826–1945.
ускладиштена је уредно и прегледно у затеченој регистратурској и
хронолошкој сређености у главном и помоћном депоу Одељења. Бројеви
докумената су у вези са деловодним протоколима и параграфима
одговарајућих Записника са седница Управног и Књижевног одбора
Матице српске,
што омогућава једноставно и успешно сналажење. Пошто су за истраживаче
највреднији и најзанимљивији
Записници Матице
српске,
приликом
архивска
обраде
Фонда
најпре се приступило
изради
регистара Записника. Поред тога, да би се оригинали најстаријих
Записника сачували од оштећења приликом дуже употребе, за године
1826–1848.
и за годину 1864.
они
су
прекуцани.
Током 50-их и 60-их година, у почетном раздобљу рада Одељења, долазило
је до нарушавања архивистичког начела провинијенције тако да се део
Матичиног фонда прелио у збирке писама, рукописа и фотографија.
Архивски списи Матице српске настајали после Другог
светског рата,
делом су ускладиштени у Одељењу (до 1974. године)
а делом су у Служби оперативе како у самој Матици тако и у институцијама
које су се из њеног крила развиле и осамосталиле а лоциране су у другим
деловима зграде Матице српске (Библиотека и Издавачко предузеће Матице
српске) или су
у
сасвим другој згради (Галерија Матице српске). Архива Матице српске 1945–1974.
није сређена и није доступна за коришћење (сем у изузетним случајевима,
првенствено за чланове сараднике Матице српске, а уз посебно одобрење
управника Одељења).
издања одељења
Архивисти Рукописног одељења
повремено приређује за
објављивање
архивалије које се чувају у Одељењу и припремају за штампање Каталог
писама РОМС.
Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, приредили су 1993.
књигу О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог
рођења.
Књигу Вељко Петровић, Писма:
1904–1967
(из Збирке писама Рукописног одељења Матице српске), приредили
1997,
Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански.
Књигу
Портрети према живим моделима
(избор текстова из богате рукописне заоставштине Милана Јовановића
Стоимировића) су приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански,
1998, а потом и Стоимировићев Дневник 1936–1941, 2000. године.
у априлу 2005:
|
