|
Уводна реч академика Чедомира Попова
на првој седници Одбора Лексикографско-биобиблиографског
одељења Матице српске 22. јануара 1992. године
Овом седницом, скромном и непретенциозном,
ми заправо отварамо један нови лист у историји Матице српске. Ово је
потпуно ново Одељење, настало из живе праксе, једне деценијске
активности Матице српске. Реч је о све интензивнијем ширењу
научноистраживачке делатности у Матици, нарочито у оним областима и
подручјима која су важна за претварање Матице у својеврсну, сасвим
особену врсту института за научну синтезу у области друштвених и
хуманистичких наука. Матица српска се овим путем претвара у институцију
оспособљену да попуњава многе белине настале у нашој култури и науци, не
због тога што ми нисмо вредан свет него због тога што једноставно нисмо
стигли да урадимо неке врло важне послове које је други, срећнији и
развијенији свет много пре нас позавршавао. При том мислим на израду
таквих научних дела и средстава, која представљају неке суме научних
знања, без којих се више не може. Мислим пре свега на лексико-корпусе,
речнике, библиографије, на разне врсте помагала те врсте која су
неопходна сваком научном раднику, свакој култури, да не би садашњи и
будући истраживачи полазили увек од нуле, од почетка, од
најелементарнијих истраживачких задатака. Матица доста дуго, захваљујући
неким својим подухватима, иде тим путем.
Матица је такав свој развој започела са
Правописом, са израдом шестотомног Речника, са радом на Лексикону писаца
Југославије, са Српским биографским речником, са едицијом
„Библиографије”. Већина нас који седимо овде учесници смо или сведоци
тих подухвата.
Матица је основана као друштво за
неговање књижевности и језика, али је полагано, у ХХ веку нарочито, све
успешније неговала научноистраживачки рад, а у последњих 30-40 година,
богами, врло интензивно, и што је важно, све интензивније. Тај наш посао
на овој врсти научних истраживања - на прибирању , сакупљању,
синтетизовању знања, на њиховом стављању у публикације које ће служити
васколиком научном свету - тај посао се до те мере развио да је тражио
нову врсту организације у Матици српској.
На све то, на сав тај већ развијени,
али још увек материјалним, кадровским, институционалним оквирима скучен
и ограничен рад, дошла је пре годину дана идеја да Матица буде учесник и
један од најважнијих извршилаца послова на изради Српске енциклопедије.
Идеја о Српској енциклопедији је потекла спонтано из нашег незадовољства
неким приликама у научном раду, из чињенице да ми од Станоја Станојевића
немамо енциклопедију којом би наша културна и интелектуална стварност
била задовољна. Станојевићева Енциклопедија је давно изашла, а с друге
стране имали смо Енциклопедију Југославије која је силом различитих
околности – нећу да апострофирам – остала недовршена.
Дакле, у Матици се стекло и полагано се
стиче толико послова лексикографског, биографског, библиографског
карактера да се у врло акутној форми поставило питање како организовати
тај рад и како у Матици српској створити стручно-организационо тело које
ће свим тим руководити у оном смислу како се руководи осталим пословима
научног, књижевног, лингвистичког, издавачког и другог карактера.
Морам да кажем да је, колико ја знам,
први пут такву замисао која је просто висила у ваздуху, овде у Матици
изговорио Витомир Вулетић на једној седници Одбора Рукописног одељења.
Изговорио је то необавезно а сви су то примили са великим задовољством.
То само доказује да је Вулетић својим предлогом погодио баш оно што се у
Матици очекивало. После дугих и пажљивих припрема од годину и више дана,
Скупштина Матице српске је донела одлуку о стварању Лексикографског
одељења Матице српске са можда притајеном мишљу, можда притајеном надом,
да то једног дана буде главни лексико-центар српскога народа. Да ли ће
то бити – неизвесно је, а тренутно није ни важно. Углавном, то је,
најкраће речено, генеза стварања овог новог одељења Матице српске.
У Одбору тог Одељења су сви људи који
су до сада на било који начин учествовали у Матичиним лексико-пословима,
дали им мањи или већи, али углавном креативни допринос. Организација
Одбора Одељења би требало да буде мало специфичнија у односу на остала
одељења Матице српске. Заснивала би се на комбинацији ентузијазма,
љубави према овој древној установи и добре атмосфере која у њој влада, и
професионалног односа према раду.
Све што је до сада рађено – рађено је
средствима којима ово друштво располаже. У сваком случају, рађено је
веома рентабилно у односу на друге професионалне институте. И ове
послове који стоје пред Лексикографско-биобиблиографским одељењем
верујем да ћемо ми у Матици радити много економичније него што би то
радила нека друга професионална институција која би се специјално због
тога основала. И поред тога, ова врста посла захтева одређени број
професионалаца, не чиновника него високо стручно и научно језгро. То не
значи да ћемо ми у Матици стварати нове научне институте, али наш
подухват мора носити неколико младих стручних људи, који ће бити у стању
да овај професионални посао организују а и сами воде. Према томе,
послови који стоје пред Одбором овог Одељења и пред његовим секретаром
биће далеко сложенији него послови других одељења и секретара и биће
слични Рукописном одељењу које има стручно језгро, професионални апарат.
До данас нема меродавне одлуке Народне
скупштине Србије о раду на Српској енциклопедији и о њеном финансирању.
Ми дакле још не знамо колики ће бити обим послова овог Одељења, па не
знамо ни колики ће му апарат бити потребан. Реално је очекивати да ће
ово Одељење морати да има професионалног руководиоца, директора,
управника, било како да га назовемо, који би истовремено био и његов
секретар, онако како су те функције спојене у Рукописном одељењу.
Одељење треба да организује и руководи
пословима Лексикона писаца Југославије, Српског биографског речника,
едиције „Библиографије”, с тим што нас вероватно чека и Српска
енциклопедија. Све су то врло важни пројекти, али ја то не говорим да
бих вас уплашио. Све се то у Матици у смањеном обиму и са неком мером
позитивне ноншаланције већ ради: без грча, без напора, без журбе. То је
један од квалитета Матице српске и са стране можда изгледа као врло
успорен ритам, али то је ритам који даје најпоузданије резултате.
Надам се да сам вас уверио у
непатетичност оне констатације да Матица овом седницом отвара нови лист.
Скупштина и Управни одбор су, верујем, добро проценили да оснивањем овог
Одељења Матица српска у својој научној делатности чини велики корак
напред. |
